Želje i stvarnost

biseri

Može i na kolektivnom nivou. Pošto je to poznato, najpre se razbija porodica, koja je izvor energije svakog pojedinca. A onda se uništavaju narodi sa potencijalom, a zatim i čitava društva i civilizacije.
Šta se dešava sa njihovom energijom?
Oni koji razaraju upravo to i rade zbog energije kojom se napajaju i stiču neograničenu moć. Na njoj su izgrađene sve osvajačke imperije. Opstaju jedino dok imaju šta da isisavaju.
Često se mali narodi pitaju, pa što smo im mi značajni, nemamo ni prirodnih bogatstava, ni strateški značaj, nemamo ništa, što nas ne ostave na miru kad ni na koji način ne možemo da ih ugrozimo?
Jednostavno, nije o tome reč. Samo se radi o ogromnoj energiji koju akumuliraju, a to što rade su napadi preko kojih isisavaju energiju.
Zašto su najlepše žene sveta najčešće i nedodirljive? Kada ste čuli za neki skandal oko Monike Beluči? Niste zato što ona čuva svoju energiju, a ima je “dovoljno”. Ne dozvoljava da joj je muškarci isisavaju. One nemaju potrebu za tuđom energijom i mirne su. Gde ste čuli za takvog muškarca? Osim ako je pored jedne takve žene.
Pogledajte decu. Uvek više poverenja razvijaju prema lepšem neznancu od onog manje lepog. Deca znaju. Vremenom gube taj osećaj, samo zato što njima vladaju njihove energije.
Zašto govorimo o ljubomori? To je samo vid osećanja ugroženosti. Što je manja energija, osećaj ugroženosti je veći. Mi to definišemo kao ljubomoru. Zato se ona i ispoljava u odnosu na one koji su “lepši” i “pametniji”, kako ih lično doživljavamo, a ustvari, samo raspolažu sa većom energijom.
Zašto dolazi do konflikata među pojedincima? Nije stvar u tome što različito misle i razumeju stvari. Reč je o disbalansu energije. Konflikt je uspostavljanje ravnoteže. Tamo gde ljudi nisu svesni toga, imamao trajne konflikte i nerešene probleme sve do trenutka dok jedna od strana, koja ima manje energije ne pređe na drugog donora.
Uzmimo primer Zla. Zašto se kaže vuk u jagnjećoj koži? Zato što se ono uvek predstavlja u savršenstvu. Umilno je i lepo, nežno i privlačno, samo do trenutka dok ne nađe kanal preko koga će da dejstvuje. To je trenutak kada se prikaže u svom punom svetlu, zapravo, nedostatku svetlosti.
Svi znaci otvorene bahatosti i nedostatka takta, agresije, samo su pokazatelji gubljenja moći, snage, a to se manifestuje ogromnom demonstracijom sile. Zvuči paradoksalno, ali je tako. To su upravo i ovi trenuci katastrofičnih klimatskih trenutaka na planeti. Sila je zapravo upotreba poslednjih resursa energije u samoodbrani, u borbi za opstanak. Zato su agresivni i napadač i onaj koji se brani.
Zašto neki pojedinci ili narodi imaju veliki prag trpnje? Ne osećaju se, još uvek, dovoljno ugroženima.To je veoma izraženo u našem ortodoksnom pravoverju. Grubo i bukvalno rečeno, velika trpnja, a onda agresija. Zato su oni sa konstantnim nedostatkom energije u večitoj akciji, napadu, a oni sa velikim potencijalom energije u cikličnim ispadima agresivnosti.
Sve su ovo stvari na kojima i psihologija i psihijatrija uveliko padaju u vodu. Zbog nepovezanosti sa fundamentalnim naukama. Zato i imamo različite “škole”, na primer, psihijatrije. Da li imamo i različita učenja u fizici, po pitanju zakonitosti? Ne. U biologiji? Ne. U hemiji? Ne. Zašto? To su egzaktne nauke.
Razmišljajte o sili entropije. Sila koja apsolutno i konstantno deluje. Da bi joj se odupro, potrebno je uložiti, opet silu, ali, za nijansu veću…….. dovoljno da objasni sve gore opisano. Predstaviću je na banalan način….. Svaka kap teži da postane okean……… suprotno ne biva.
Usmeravanjem energije na svoje želje, pretvaramo ih u stvarnost. Nije to samo rad suprotstavljen sili, to je pomeranje stvari i ljudi i njihovo pozicioniranje u svrhu ostvarivanja ciljeva.

Ljiljana Adžić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>